Усвојење
Усвојење детета као институција која потиче од давнива, даје потомство браку без деце, али и породицу детету без родитеља. Оно је одговор на природом незадовољене потребе, који углавном деци даје родитеље а супружницима потомство. Као што су односи родитеља и деце одређени крвим сродством и породичним правом, тако је и усвајање предвиђено и утврђено правним нормама.
Усвојење је најпотпунији и нејефикаснији облик заштите деце без родитељског старања. Усвојењем се детету обезбеђује развој у породици у којој усвојитељи преузимају улогу родитеља и врше сва права и дужности која чине садржину родитељског права. Усвојење је нераскидиво и усвојењем дете заувек постаје део своје нове породице.
Одлука о усвојењу, као и избор усвојитељске породице је у надлежности органа старатељства – центра за социјални рад општине на којој дете има пребивалиште, односно боравиште.
Центар за социјални рад је према закону, институција која прима захтеве, спроводи стручне процедуре и утврђује општу подобност сваког пара или појединца који аплицира за усвојење детета.
Такође, центри за социјални рад су као органи старатељства законом овлашћени да воде поступак утврђивања статуса детета које се може усвојити, тзв. опште подобности детета за усвојење.
Податке о деци која су подобна за усвојење као и подаци о усвојитељским породицама, након изврешних стручних поступака се достављају надлежном Министаству рада, запошљавања и социјалне политике. Уколико Министраство констатује правилност и законитост комплетне процедуре, подаци се уносе у регистар. Према томе, база података садржи податке о деци опште подобној за усвојење, о усвојитељима – држављанима Републике Србије који су добили подобност за усвојење, и податке о страним држављанима – потенцијалним усвојитељима. База података је строго поверљива.
Ко може да усвоји дете?
Према актуелном Породичном закону, дете које је држављанин Републике Србије, могу да усвоје грађани наше државе, али и страни држављани, под условом да за то дете нису могли да се пронађу усвојитељи међу домаћим држављанима: да је годину дана у Јединственом личном регистру, или да је његов надлежни орган старатељства и пре рока утврдио да је у најбољем интересу детета да га усвоје инострани усвојитељи, а у процедури доказао да за такво дете нису могли да се пронађу домаћи усвојитељи.
Децу могу да усвоје брачни и ванбрачни партнери, а закон не искључује ни појединца као могућег усвојитеља. Али, кроз стручне стандарде се налаже да је боље одабрати потпуну породицу, због развојних процеса важних за децу.
Разлика у годинама између усвојитеља и усвојеника не може бити мања од 18 нити већа од 45 година. Изузетно, министар надлежан за породичну заштиту може дозволити усвојење лицу које је старије од усвојеника мање од 18 година или лицу које је старије од усвојеника више од 45 година ако је такво усвојење у најбољем интересу детета.
Ко не може бити усвојитељ:
- лице које је потпуно или делимично лишено родитељског права;
- лице које је потпуно или делимично лишено пословне способности;
- лице оболело од болести која може штетно деловати на усвојеника;
- лице осуђено за кривично дело из групе кривичних дела против брака и породице, против полне слободе и против живота и тела.
Ко су деца која се усвајају?
То су деца која из различитих разлога не могу да живе са својим родитељима или њихови родитељи нису у могућности да брину о њима, деца чији су родитељи преминули, деца чији родитељи нису познати или је непознатно њихово боравиште, као и деца чији су родитељи потпуно лишени родитељског права или пословне способности. Могу се усвојити и деца чији су се родитељи сагласили са усвојењем.
Усвојење је једина мера заштите најмлађих којом се трајно мења породични статус детета.
Процес усвојења
Процес усвојења се одвија у неколико етапа:
1. Парови заинтересовани за усвојење детета прво подносе јавне исправе у Центру за социјални рад општине на чијој територији живе, и тиме доказују испуњеност законских услова за усвојење.
Документа која су потребна документа за усвојење (за држављане Републике Србије):
- Захтев за заснивање усвојења
- копија личне карте
- извод из матичне књиге рођених будућих усвоjитеља
- извод из матичне књиге венчаних
- уверење у држаљанству
- лекарско уверење о здравственоном стању будућих усвоjитеља
- yверење да будући усвојитељи нису потпуно или делимично лишени родитељског права
- уверење да будући усвојитељи нису потпуно или делимично лишени пословне способности
- извештај надлежног државног органа, којим се потврђује да се будући усвојитељи на налазе на евиденцији осуђиваних лица и да се против њих не води кривични поступак
- исправе којима се доказују чињенице везане за имовинско стање будућих усвоитеља
- уверење о запослењу,примањима и друге исправе којима се доказује финансијско и материјално стање будућих усвојитеља
- потврда да будући усвоjитељи нису на евиденцији лица против којих је одређена мера заштите од насиља у породици
Потенцијални усвојитељи достављају препоруке односно наводе две референце-особе, које се могу интервјисати. Оне треба да су у позицији да реферишу и коментаришу кандидатов осећај за одговорност, укључујући знања, разумевање и љубав према деци, доказ о стабилним односима, мотивацији за усвојење и зрелости личности.
2. Процена подобности за усвојење
Када се уз захтев приложи потребна документација, и правник у Центру за социјални рад закључи да постоје услови – креће процедура који обављају други стручњаци у тиму, а то су социјални радник, психолог и педагог. У овој етапи се процењује општа подобност потенцијалних усвојитеља, која подразумева процену њихових личних својстава, мотивацију за усвојење, партнерски однос, стабилност брака и други елементи који су релевантни за процену подобности.
3. Програм припреме будућих усвојитеља:
Програм припреме за усвојење садржи различите теме које приказују усвојење, усвојенике и усвојитеље из различитих углова. Теме су прописане и односе се на то да ли супружници у довољној мери разумеју шта је усвојење, какве су карактеристике деце без родитељског старања и деце опште подобне за усвојење, каква су њихова претходна животна искуства, какве су последице на развој, како разговарати са дететом о усвојењу, како се припремити за долазак детета, итд. Адоптивно родитељство, још више него биолошко родитељство због низа додатних задатака, подразумева комплексан просец прилагођавања и брачног/ванбрачног партенра, и сваког појединца понаособ. Циљ припреме усвојитеља циљ јесте развијање осетљивости за потребе деце, и стицање знања и вештина потребних да би се адекватно одговорило на ове потребе.
4. Након завршене припреме која подразумева процену али и самопроцену супружника да су спремни за усвојење, подаци се достављају Министраству и они улазе у Јединствени регистар усвојитеља. Тиме се потврђује да они по закону имају могућност да усвоје дете.
У овој етапи постоји краћи или дужи период чекања, када се усвојитељи позивају од стране центара за социјални рад који су надлежни за дете које треба да се усвоји. За свако дете се у зависности од његових карактеристика доставља селектована листа усвојитеља, од којих стручњаци центра за социјални рад треба детету да изаберу усвојитељску породицу која ће у највећој могућој мери да одговори на потребе детета.
Центри имају ограничен рок да изврше избор породице за дете, који треба да траје до тридесет дана.
Колико брзо ће неки пар да буде контактиран, зависи од његових очекивања према карактеристикама детета које процењује да може и жели да усвоји. Што је више „не“ према карактеристикама деце за усвојење – то дуже траје. Другим речима, што је мање услова и предрасуда према детету које треба прихватити, већа је могућност да се оствари жеља за родитељством и брже реализује усвојење.