Заштита од насиља у породици

Породица је специфична био-социјална заједница људи, коју чине одрасли репродуктивно способни партнери и њихово потомство, али и даљи сродници који живе са њима. Породица поред репродуктивне, привредне и социјалне, има и значајну психолошку и васпитну улогу. Она има веома значајну улогу  развоју човека, али и друштва уопште. Породица је примарна, парцијална и универзална друштвена група. Примарна јер је први облик друштвеног груписања, парцијална јер се у њој остварују само неке животне фнкције: биолошка, репродуктивна и васпитна, а универзална је јер не постоји ниједан други облик породичног организовања.

Насиље у породици је понашање којим један члaн породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице.

Насиље је појам који се обично односи на насиље између супружника, али се такође односи и на невенчане интимне партнере или људе који живе заједно.

 

 

То је феномен који је присутан у свим земљама света и у свим културама, догађа се између људи свих раса, верских, политичких, етничких и сексуалних определења, друштвених и културних нивоа

Манифестује се у различитим облицима и то физичко, сексуално, психичко и економско насиље.

Физичко насиље укључује батињање, ударање по глави и телу, чупање косе, повреде оштрим и тупим предметима, шутирање, дављење, бацање на зид или под, наношење опекотине и слично.

Сексуално насиље подразумева сваку повреду полне слободе и полног морала, сваки вид деградирања и понижавања на сексуалној основи, силовање, сваки вид присиљавања на сексуални однос.

Психичко насиље се односи на застрашивање, константно критиковање, потцењивање, емоционалне претње и оптужбе, емоционално уцењивање, стварање конфузије и несигурности код жртве, посесивно понашање, постављање нереалних и неостваривих очекивања у односу на жртву, вербално злостављање, излагање жртве притиску, испољавање злостављачког ауторитета, непоштовање жртве, злоупотреба поверења, неиспуњавање обећања, емотивна резервисаност, минимизирање, порицање и пребацивање кривице за насиље, изолација, узнемиравање и малтретирање.

Економско насиље подразумева насилно одузимање новца и вредних ствари, контролисање зараде и примања, трошење новца искључиво за задовољење сопствених потреба, неиспуњавање обавезе издржавања необезбеђених чланова породице, забрана члану породице да се запосли и оствари сопствене приходе, одузимање средстава рада, наметање обавезе сталног подношења детаљних извештаја о трошењу новца и друго

Жене су најчешће жртве насиља својих најближих, починиоци су њихови мужеви или вереници

Иако је се акценат ставља на жене као главне жртве, такође и мушкарци могу бити жртве насиља у породици, а жртве такође могу бити и деца или стара лица.

Насиље у породици има неколико димензија:
Модалитет : физичко, психичко, сексуално или/и економско.
Учесталост : повремено, хронично
Озбиљност : како код психичког тако и код физичког злостављања зависи он степена повреде и потребе за лечењем. Пролазна или трајна повреда: блага, умерена, тешка, итд.
Највиши степен је убиство.

НОРМАТИВНИ ОКВИР:
Устав РС (2006)
Кривични законик РС
Закон о кривичном поступку
Породични закон РС
Закон о равноправности полова
Ратифковани међународни документи (УН/Савет Европе)
Националне стратегије
Општи грађански протоколи (11)
Закон о спречавању насиља у породици (2016.-Примена од 01.06.2017.год.)

Порoдични закон Републике Србије

Члан 197

Насиље у породици је понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице.

Члан 198

Против члана породице који врши насиље суд може одредити једну или више мера заштите од насиља у породици, којом се привремено забрањује или ограничава одржавање личних односа са другим чламом породице.
Мере заштите од насиља у породици су:
Издавање налога за исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине односно закупа непокретности;
Издавање налога за усељење у породични стан или кућу, без обзира на право својине или закупа непокретности;
Забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености;
Забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице;
Забрана даљег узнемиравања члана породице;
Мера заштите од насиља у породици може трајати највише годину дана.
Мера заштите од насиља у породици може се продужити све док не престану разлози због којих је донета.

Кривични законик Републике Србије

Члан 194

Ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобразном понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање чланова своје породице, казниће се законом од три месеца до три године.
Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана коришћено оружије, опасно оруђе или друго средство погодно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или нарушавање здравља или су учињена према малолетмом лицу, учинилац ће се казнити затвором од три до пет година.
Ако је услед дела из ст. 1. 2. и 3. овог члана наступила смрт члана породице, учинилац ће се казнити казном затвора од три до пет година.
Ко прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Закон о спречавању насиља у породици

Члан 3

Спречавање насиља у породици састоји се од скупа мера којима се открива да ли прети непосредна опасност од насиља у породици и скупа мера које се примењују када је непосредна опасност откривена.
Непосредна опасност од насиља у породици постоји када из понашања могућег учиниоца и других околности произлази да је он спреман да у времену које непосредно предстоји по први пут учини или понови насиље у породици.

Поступање јавног тужиоца

Члан 18

После пријема обавештења, процене ризика и наређења, основни јавни тужилац проучава обавештења и вреднује процену ризика надлежног полицијског службеника.
Ако после тога установи непосредну опасност од насиља у породици, дужан је да суду поднесе предлог да се хитна мера продужи, у року од 24 часа од часа уручења наређења лицу коме је изречена хитна мера.
Уз предлог, основни јавни тужилац доставља суду и процену ризика надлежног полицијског службеника, своје вредновање његове процене ризика и друге доказе који указују на непосредну опасност од насиља у породици.

Група за координацију и сарадњу

Члан 25

На подручју сваког основног јавног тужилаштва образује се група за координацију и сарадњу.
Она разматра сваки случај насиља у породици који није окончан правоснажном судском одлуком у грађанском или кривичном поступку, случајеве када треба да се пружи заштита и подршка жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела из овог закона, израђује индивидуални план заштите и подршке жртви и предлаже надлежном јавном тужилаштву мере за окончање судских поступака.
Групу за координацију и сарадњу чине представници основних јавних тужилаштава, полицијских управа и центара за социјални рад, са подручја за које се група образује.

Индивидуални план заштите и подршке жртви
Члан 31

По пријему процене ризика којом је установљена непосредна опасност од насиља у породици, група за координацију и сарадњу израђује индивидуални план заштите и подршке жртви, који садржи целовите и делотворне мере заштите и подршке жртви, али и другим члановима породице којима је подршка потребна.

У изради индивидуалног плана заштите и подршке жртви учествује и жртва, ако то жели и ако то дозвољава њено емотивно и физичко стање.

Пријаве сумњи на насиље у породици подносе се Полицијској станици Бела Црква сваким даном, током 24 часа на број 192, писаним поднеском, усмено на записник. Приликом пријаве насиља треба навести: име и презиме жртве, име и презиме насилника, адресу где се насиље дешава.

Након примања позива/пријављивања насиља и изласка на терен, надлежни полицијски службеник у року од 24 сата доставља сва доступна обавештења о насиљу у породици или непосредној опасности од њега и процену ризика основном јавном тужиоцу на чијем подручју се налази пребивалиште, односно боравиште жртве и центру за социјални рад.

Пријаве сумњи на насиље у породици подносе се и Центру за социјални рад, радним даном (од понедељка до петка ) од 8 до 13 часова,
– писаним поднеском или усмено о чему се сачињава службена белешка;
– телефоном на број: 013-851-165;

Здравствене установе, школе, обданишта, невладине организације и друге организације и органи подносе пријаве за заменаривање /злостављање деце Центру за социјални рад у писаној форми.

О пријавама сумњи на насиље примљеним ван радног времена Центра, полицијски службеници у ситуацијама високог ризика по безбедност детета/жене или друге особе обавештавају дежурног радника Центра, како би се извршила процена потребе за предузимањем мера неодложне интервенције.

Надлежни полицијски службеник, након процене ризика од непосредне опасности од насиља у породици, може изрећи наређење о хитној мери,што значи да може наредити да се у наредних 48 сати:
– учинилац насиља привремено удаљи из стана/куће,
– да му се привремено забрањује да контактира жртву и да јој прилази